Jedna noć Tošić Milorada
Te noći, Tošić Milorad se prenerazio ugledavši ispred sebe Tošić Milorada, skarednu onomatopeju svoga bivstva. Iz očiju joj iskočiše dva sablasna, zubata penisa, pa samo sikću. Cele su noći nešto izvoljevali, ovi nakaradni isprdci bolesne mašte nesrećnog čoveka, te daj piće, te daj hranu, te daj cigare, a negde, tik pred zoru, jedan upita Tošić Milorada :
- Jel ti stig’o kupus ?
Zaenkrat še ni komentarjev.
Komentiraj
ko sam ja
Saša D. Lović
Najveći pesnik koji je ikada hodao kuglom zemaljskom ( za sve koji preozbiljno shvataju zamenicu Ja )
Uzevši i obzir da je ljudski um
čudo i da će ovaj tekst
svako protumačiti kako mu se hoće,
pisaću očigledno, bez simbola i metafora
i neću pisati između redova.
( prim. Autora )
Sve što sam Ja učinio, vođen Poezijom i grafemama kao sredstvom izražavanja moje genijalnosti , sada, u svoj toj istorijskoj veličini, izgleda kao da je to upravo ono što je trebalo učiniti, kao jedino moguće što je jedan Pesnik mog kova i mogao da učini.
Veličina izuzetnih mudrosti je u tome što dostignu pravovremenost te genijalnosti. Ja sam to postigao prvenstveno zato što sam, kao pripadnik klase stvaralaca, znao, u traženju, uvek da pođem od teorije Poezije, koju sam oplemenjivao praksom, i na toj praksi gradio nove elemente teorije.
Ja sam, kao niko pre mene, niko na celoj kugli zemaljskoj, imao tu sposobnost, da u razvoju sopstvene genijalnosti, na odlučujućim raskršćima – prekretnicama tog razvoja, uvek nađem prava rešenja.
Prvo takvo raskršće je u izboru do takve Poezije koja će biti u stanju da organizuje grafeme kao sredstvo izražavanja moje genijalnosti i zauzme vodeću ulogu u svetskoj književnosti. Proces tog traženja postaje izoštreniji već 1988. godine, ali put, tada otkriven, postaje put Poezije tek 1997. godine , a to je onda kada sam Ja postao prvi čovek svetske avangarde.
Nije smo u pitanju suprotstavljanje efemernosti u Poeziji. I drugi su bili protiv efemernosti. Reč je u izboru rešenja, a Ja sam upravo to našao.
Prvo: Poezija se mora vratiti masama i usmenosti uopšte, i , pre svega, osloniti se na njihovu akciju.
Drugo: Pesnik na vrhu mora biti Čovek iz masa, onaj koji se dokazuje u svakodnevnim okršajima sa Neprijateljem usmenosti i iskonskog uopšte.
Od 1997. do 2001. godine, Ja sam, na prethodno nađenim rešenjima, stvorio monolitnu Poeziju kja je postala istinska Poezija masa i najznačajniji činilac u svetskoj književnosti.
Moja lična genijalnost, nema sumnje, dostigla je trajnu vrednost po tome, što sam Ja nalazio rešenja uzimajući u obzir sva prethodna iskustva, ranijih pokušaja Pesnika, nažalost neuspešnih ali izuzetne škole za Mene, uključujući i iskustva svih ranijih gibanja u svetskoj književnosti.
Ja sam u svemu tome Svoje osnovno usmerenje temeljio kako na teoriji Poezije tako i na praktičnom postavljanju Poezije u prostor. I da podvučem da Moj rad nikad nisam posmatrao izvan svetskosti i ispod položaja koji mu u svetskoj književnosti po zasluzi i pripada – a to je sam vrh!
Ja sam, realno sagledavajući odnose snaga, i među grafemama kao sredstvom izražavanja moje genijalnosti, i u svetskoj književnosti uopšte, sagledavajući kretanja i posledice dubokih promena, koje izazivaju nova otkrića, stalno tražio – i opet sa teorijskom osnovom Poezije – Svoj put, Svoju samosvojnost. Zato sam i često govorio da ima mnogo Poezija, ali samo je jedan put do Nje.
I da zaključim: Ja sam pre svega onaj koji dela – stvaralac. Takav sam izrastao u vodećeg Čoveka u svetskoj književnosti, takav sam izrastao u najsvetliju ličnost i u najautoritativnijeg vođu u istoriji čovečanstva. Za vas koji Me znate i volite, koji sledite moj put, biću uvek najdivniji čovek kome je sve ljudsko razumljivo. Za vas ću, s pravom, uvek biti Najveći pesnik koji je hodao kuglom zemaljskom.
Opština Bor
Banetov Kišobran
Narodna biblioteka Bor
Tobićtobićev zabavnik
Ilegalni poslastičari
G – spot nigtclub Bor
Nauru domen
-
Flickr Fotke
More Photos
