IN MEMORIAM
Venko Hristov Borejn
1946. -2009.
” Miloje Đurišić – Žitije Venka Hristova
ovako bi moj čiča ispričao
žitije venka hristova pesnika
ovdašnjeg
daj je ne daj bože na njegovom mestu
e
ovako bi ti ja reko
izgreba me sudbina
da prostiš
i uzduž i popreko
tako me čvrsto opauči
a ja tele ranđelovo
od ovoga života kilavog
ništa pametno ne nauči
ako
ne kajem se
blejao ja ki ovan
vrečao ki jarac
nije vajda
niki te živ
na ovom svetu ne čuje
i ne razume
da uzmem nešto za sebe
jok
bože sačuvaj
velim
nek uzme koj ume
a mene
štaće
sve uzeše i ugrabiše
kao da im je nedajbože
predglavu
zidaju onolike kuće
za tamo neku decu
koju ne izrodiše
a ja i dalje nešto piskaram
psujem njih
ove
one
dođe mi ponekad
od neke muke
da riknem ki magarac
al
ne mrdam iz mesta
ki truo panj
ništa mi ne ide od ruke
pa to ti je
turam praznu šaku
u ovo malo prazne duše
i pipam prazne džepove
ništa
odnela vrana i ala
a iza mene šapuću
kobojagi da ne čujem
pogledaj pesnika
ono je ta budala
ni kuće
ni kućišta ”
Otiš’o si danas na svoje poslednje putovanje do krajnjeg odredišta. Neka ti je laka zemlja, druže. Za razliku od mnogih, ti si nam u amanet ostavio svoje nikad objavljene pesme i naša je dužnost da ih od zaborava sačuvamo. Poslednji pozdrav i slava ti.
ko sam ja
Saša D. Lović
Najveći pesnik koji je ikada hodao kuglom zemaljskom ( za sve koji preozbiljno shvataju zamenicu Ja )
Uzevši i obzir da je ljudski um
čudo i da će ovaj tekst
svako protumačiti kako mu se hoće,
pisaću očigledno, bez simbola i metafora
i neću pisati između redova.
( prim. Autora )
Sve što sam Ja učinio, vođen Poezijom i grafemama kao sredstvom izražavanja moje genijalnosti , sada, u svoj toj istorijskoj veličini, izgleda kao da je to upravo ono što je trebalo učiniti, kao jedino moguće što je jedan Pesnik mog kova i mogao da učini.
Veličina izuzetnih mudrosti je u tome što dostignu pravovremenost te genijalnosti. Ja sam to postigao prvenstveno zato što sam, kao pripadnik klase stvaralaca, znao, u traženju, uvek da pođem od teorije Poezije, koju sam oplemenjivao praksom, i na toj praksi gradio nove elemente teorije.
Ja sam, kao niko pre mene, niko na celoj kugli zemaljskoj, imao tu sposobnost, da u razvoju sopstvene genijalnosti, na odlučujućim raskršćima – prekretnicama tog razvoja, uvek nađem prava rešenja.
Prvo takvo raskršće je u izboru do takve Poezije koja će biti u stanju da organizuje grafeme kao sredstvo izražavanja moje genijalnosti i zauzme vodeću ulogu u svetskoj književnosti. Proces tog traženja postaje izoštreniji već 1988. godine, ali put, tada otkriven, postaje put Poezije tek 1997. godine , a to je onda kada sam Ja postao prvi čovek svetske avangarde.
Nije smo u pitanju suprotstavljanje efemernosti u Poeziji. I drugi su bili protiv efemernosti. Reč je u izboru rešenja, a Ja sam upravo to našao.
Prvo: Poezija se mora vratiti masama i usmenosti uopšte, i , pre svega, osloniti se na njihovu akciju.
Drugo: Pesnik na vrhu mora biti Čovek iz masa, onaj koji se dokazuje u svakodnevnim okršajima sa Neprijateljem usmenosti i iskonskog uopšte.
Od 1997. do 2001. godine, Ja sam, na prethodno nađenim rešenjima, stvorio monolitnu Poeziju kja je postala istinska Poezija masa i najznačajniji činilac u svetskoj književnosti.
Moja lična genijalnost, nema sumnje, dostigla je trajnu vrednost po tome, što sam Ja nalazio rešenja uzimajući u obzir sva prethodna iskustva, ranijih pokušaja Pesnika, nažalost neuspešnih ali izuzetne škole za Mene, uključujući i iskustva svih ranijih gibanja u svetskoj književnosti.
Ja sam u svemu tome Svoje osnovno usmerenje temeljio kako na teoriji Poezije tako i na praktičnom postavljanju Poezije u prostor. I da podvučem da Moj rad nikad nisam posmatrao izvan svetskosti i ispod položaja koji mu u svetskoj književnosti po zasluzi i pripada – a to je sam vrh!
Ja sam, realno sagledavajući odnose snaga, i među grafemama kao sredstvom izražavanja moje genijalnosti, i u svetskoj književnosti uopšte, sagledavajući kretanja i posledice dubokih promena, koje izazivaju nova otkrića, stalno tražio – i opet sa teorijskom osnovom Poezije – Svoj put, Svoju samosvojnost. Zato sam i često govorio da ima mnogo Poezija, ali samo je jedan put do Nje.
I da zaključim: Ja sam pre svega onaj koji dela – stvaralac. Takav sam izrastao u vodećeg Čoveka u svetskoj književnosti, takav sam izrastao u najsvetliju ličnost i u najautoritativnijeg vođu u istoriji čovečanstva. Za vas koji Me znate i volite, koji sledite moj put, biću uvek najdivniji čovek kome je sve ljudsko razumljivo. Za vas ću, s pravom, uvek biti Najveći pesnik koji je hodao kuglom zemaljskom.
Opština Bor
Banetov Kišobran
Narodna biblioteka Bor
Tobićtobićev zabavnik
Ilegalni poslastičari
G – spot nigtclub Bor
Nauru domen
-
Flickr Fotke
More Photos
